Završilo je i takmičenje na Babama sa mojim totalnim razočaranjem.Dolaskom na trku ocekivao sam pravu orijentirsku trku sa teškim kontrolama i pravim uživanjem traženja istih po šumi oko kantri kluba.No ne dobije se uvek ono i što se očekuje.Da se odmah ogradim ovo se odnosi samo na kategoriju M35 jer neke druge staze koje sam video i nisu loše.Što se tiče staze krajnje nezanimljiva 80% kontrola se rešava putem kao da smo u kategoriji M14 i tek dve ili tri prave kontrole koje se trebaju naći.Na moju žalost već sam se ohladio kod 4 kontrole jer sam pogledao celu stazu i shvativši šta sve moram da propatim do kraja totalno krenuo rezignirano i krenuo da soliram za moju dušu da ne bi ovaj dolazak na jedan od najlepših terena u zemlji nazvao debakl.Od tog soliranja kako neću trčati niz puteve dolazi i greška na 5kt ali i nisam relativno mnogo izgubio oko 5min. I onda dolazi duga varijanta.Svestan da je najbrža varijanta na 8kt skroz okolo putem i samo putem i opet putem i onda putićem i onda kt. odlučujem se da trčim malo kroz sumu i ako je na tom putu bio ogroman uspon ali šuma je šuma.Posle 8kt malo orijentiringa a onda tri vezane gluposti koje su me totalno ugasile i moj nastavak trke je samo iz postovanja prema organizatoru i još jedne lepe deonice od 12-13.Kraj opet dečiji i konačno kraj agonije na cilju.Možda se nekom i svidela ova staza ali za kategoriju M35 ovo je ispod svakog kriterijuma.U globalu dobro organizovana trka dosta stranaca novine u takmičenju tako da moje razočaranje je samo moje.
Sledi malo sprinta i odlazak u beograd za 12-15 min. trčanja i nadam se da ce bar on imati nekog smisla.
Нема коментара:
Постави коментар